Lična profesionalna filozofija

Oduvek sam znala da ću biti nastavnik. U školu sam pošla sa šest i po godina. Prvi dan škole ću uvek pamtiti, jer za mene je škola uvek bila nešto posebno, mesto gde ću steći drugove, ali i svet pun znanja, odrastanja. To isto je škola za mene i danas.

U školi se ne stiču samo teorijska i praktična znanja, već se od dece formiraju ličnosti, ljudi. A naš zadatak je da to budu humani, plemeniti i kreativni mladi ljudi koji će dati doprinos razvoju našeg društva, ali i njegovom blagostanju primenjujući stečeno znanje iz škole u praksi.

Mi ekonomisti umemo da kažemo kako primena stečenog znanja utiče na rast proizvodnje i produktivnosti, ali nije poenta samo u privrednom rastu i razvoju, već u blagostanju čitavog društva. Jer društvo u kome živimo moramo da očistimo od mnogih negativnih pojava koje najviše pogađaju mlade.
Zato je uloga nas edukatora posebna. Pred nama je velika odgovornost. Ali ništa nije teško ako se voli svim srcem i celim svojim bićem. Moj moto je znanje, znanje i uvek znanje. Mi nastavnici “vajamo” mlade stručnjake, ulivamo im znanje, ali u njih ugrađujemo i osobine upornosti, bodrimo ih da istraju u borbi do cilja. Prepoznajem talente i bodrim ih da ostvare svoj cilj. Tada postajemo tim koji ima želju da ostvari rezultate. Maksimalno se posvećujem svim učenicima.

S obzirom na to da je reforma obrazovanja počela, ona je sa sobom donela i novine koje ja koristim u nastavi. Učenike stavljam u realne životne situacije koje će ih čekati nakon završetka školovanja, koristim metode aktivno-orijentisane nastave (nastave usmerene na delovanje), sastavljam situacije za učenje, radimo u virtuelnoj banci simulaciju i rešavanje konkretnih problema koji se mogu sresti u realnoj banci. Korišćenjem metoda aktivno-orijentisane nastave, učenik se stavlja u centar nastavnog procesa i dodeljuje mu se aktivna uloga.

Pošto smo prihvatili model otvorene tržišne privrede, prihvatila sam promene koje se dešavaju paralelno i u obrazovanju. Spomenute novine doprinose boljem savladavanju nastavnih sadržaja, zahtevaju aktivno angažovanje učenika u nastavnom procesu. Svi seminari koje sam pohađala su mi puno pomogli u kreiranju ovih oblika rada i uobličili moj stil podučavanja.
– Zašto radim baš na ovaj način?
Iskustvo mi je pokazalo da su učenici zainteresovani kada se uključuju maksimalno u rad na času, lakše nauče gradivo, nije im dosadno i zbog toga se trudim da koristim što više metoda aktivne nastave, a takođe koristim i prezentacije u radu i to one koje su učenici osmislili. Ciljevi koje sebi postavljam su da časovi budu zanimljivi, da se gradivo uči na času, da časovi budu dinamični, da nema “praznog hoda”, da se povežu znanja i iz ostalih ekonomskih predmeta i da učenici stečeno znanje primene u praksi.
Partnerstvo u radu na času mi je jako bitno, da se radi timski, da se učenici uključe u diskusiju vezanu za nastavni sadržaj koji se obrađuje. Pohvala i lepa reč su jako bitni za dalje napredovanje učenika. Tako učenici koji su slabije startovali, posle pohvale zavole predmet i on im postane jedan od omiljenih. Upućujem učenike na korišćenje članaka iz novina, stručnih časopisa, interneta, praćenje aktuelnih ekonomskih dešavanja, a sve vezano za nastavne sadržaje koje obrađujemo.
Da bismo bili u koraku sa vremenom, moramo doživotno da učimo. Ono što sam naučila na seminaru Controllinga bih želela da još više primenim u nastavi, pre svega u Bankarskoj obuci. To podrazumeva da učenike stavljajući u realne životne situacije, odnosno u ulogu menadžera, zahtevam da tu funkciju i prihvate, tako što će prikupiti informacije, razmišljati o alternativama, donositi ispravne odluke, uraditi SWOT analizu o prednostima, šansama, slabostima i uporediti performanse sa virtuelnom konkurencijom tzv. benčmarking.

Koristim priliku da u susretu sa svojim kolegama iz Srbije, koji predaju Osnove ekonomije, na Republičkim takmičenjima, razmenim iskustva vezana za novine u primeni metoda, razmenim svoje testove sa njihovim što mi pomaže u unapređivanju mog rada.

Smatram da učenike u školi treba što više približiti realnim životnim situacijama koje će ih čekati nakon završene škole. Na taj način oni će se lakše uklopiti u radno okruženje i tako dati veći doprinos na radnom mestu, ali i razvoju čitavog društva.

Mi nastavnici, prihvatajući novine, trebalo bi da se maksimalno uključimo u savremene tokove kako bismo obrazovali stručnjake koji će stečeno znanje primeniti u praksi. Moje iskustvo iz realnih banaka je izuzetno pozitivno, s obzirom na to da su neki menadžeri  ponudili posao nekim našim bankarskim službenicima koji su obavljali stručnu praksu u njihovim bankama. To sam saznala u razgovoru sa menadžmentom nekih banaka u koje sam vodila učenike na obavljanje stručne prakse.

Četvrta naučno-tehnoločka revolucija će nam doneti mnoge promene, doneće novine i u tehnikama učenja. Moramo biti spremni da idemo u korak sa vremenom. Sve to će nastavu oplemeniti, učiniti je lepšom i zanimljivijom, a pre svega doprineti da „ne za školu, već za život učimo.“

Zadatak obrazovanja je da obrazuje stručnjake koji neće odlaziti na rad van zemlje i zauvek sa sobom odnositi deo našeg bruto domaćeg proizvoda, ulaganja celog društva. Takvi stručnjaci treba da daju svoj doprinos u zemlji u cilju pokretanja privrednog rasta i razvoja.

Savremeni nastavnik treba da ide ispred vremena, treba da koristi različite stilove učenja, neguje strategijsko, kritičko razmišljanje i kreativnost kod učenika, gleda šire i vidi dalje. Potrebno je da ima viziju. On pomaže učenicima da izgrade svoju autentičnost, brine o svakom đaku i ima individualan pristup. Razvija sposobnost saradnje i timski rad, upućuje ih da primenjuju svoje znanje, donose odluke i negovanjem pozitivnih vrednosti grade humanije društvo. Takav nastavnik veruje u svoje đake, pruža im podršku kod svih prepreka na putu odrastanja, trasira put izgradnje jakih, dobrih, vrednih i poštenih ljudi. Mora da ume da otključa potencijale svojih đaka, da veruju u sebe i svoj uspeh. Treba da ih nauči pravim vrednostima za društvo u kome živimo, humanosti, da grade i žive život dostojan čoveka. Da svojim primerom pokaže kako treba da izgleda novi svet. Da školu učini mestom koje se voli i kome se vraća. Da žive svoje snove.

Moj moto u radu su reči našeg velikog pesnika Dušana Radovića “Svako moze koliko može i još malo više.“

Advertisements